الحسيب
(الحَسِيب) اسمٌ من أسماء الله الحسنى، يدل على أن اللهَ يكفي...
Prenosi se od Omera, radijallahu 'anhu, od Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, da je rekao: „Nema sehvi sedžde za onoga koji klanja za imamom (ako nešto zaboravi), a ako imam zaboravi (nešto u namazu), onda je obavezan (učiniti sehvi sedždu) i on i onaj koji klanja za njim, a ako zaboravi (nešto u namazu) onaj koji klanja za imamom, nije obavezan učiniti sehvi sedždu, dovoljan mu je imam.“
شرح الحديث :
Hadis nam pojašnjava da onaj ko klanja za imamom, ukoliko zaboravi nešto u namazu za imamom, nije obavezan učiniti sehvi sedždu, dok je, suprotno tome, kada imam zaboravi nešto u namazu obavezan učiniti sehvi sedždu i on i oni koji klanjaju za njim. Hadis je apokrifan, i nije ispravno pripisivati ga Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Značenje hadisa može se potvrditi hadisom: "Doista je imam postavljen da se slijedi", i to značenje je ispravno.